Stiven Foti voli da razgovara i nema sumnje da ima šta da kaže. Zbog bogatog radnog i životnog iskustva mnogi ga smatraju vodećim distributerom DSC opreme u regionu. Stiven Foti je svoj profesionalni put započeo davnih godina u Mađarskoj i Kanadi, da bi danas bio mnogima uzor, naročito sinu Gaboru, koji radi u razvojnom timu kompanije DSC i nastavlja očevim stopama. Hoće li i dostići uspeh svoga učitelja, ostaje da dokaže u godinama koje su pred njim.

- Oduvek sam bio ambiciozan. Kad sam bio mlađi nisam imao jasnu predstavu čime bi trebalo da se bavim, ali kada sam upoznao prilike i trendove u bezbednosnoj industriji shvatio sam da će moje mesto biti tu. Bio je izazov raditi u različitim delovima sveta, iako je naporno biti stalno na putu i kontaktirati sa velikim brojem ljudi, pa i ne čudi što mi je kosa ovoliko osedela. Doskora je bila crna – kroz smeh nam objašnjava Stiven Foti. Iskustvo ga je, kaže, naučilo da iskoristi svaku priliku u životu koja mu se nudi. A ambicije? One idu ruku pod ruku sa odgovornošću. Mladi očekuju brz i jednostavan recept za uspeh i često ne obraćaju pažnju na sadašnji trenutak. Zato i propuštaju priliku da se dokažu na poslu kojim se trenutno bave.

-Kompanija DSC je osnovana davne 1979. sa sedištem u Torontu. Od njenog nastanka do danas eksperti vode glavnu reč i posebnu pažnju poklanjaju standardizaciji proizvoda, što je poslednjih godina naglašen trend u svetu. S ponosom mogu reći da je ova kompanija, koja danas posluje u 140 zemalja širom sveta, lider u elektronskoj sigurnosti. Od naših revolucionarnih kontrolnih tabli, preko adresabilnih protivpožarnih centrala i bežičnih protivprovalnih sistema sa dvosmernom komunikacijom, pa do najnovijeg panela, DSC je uvek bio centar inovativnosti, zbog čega smo mnogima bili uzor. Zato su i pokušavali da nas kopiraju, ali smo uvek išli korak ispred njih, pa im je trebalo vremena da nas stignu. Ni malo nije jednostavno napraviti pouzdan i fleksibilan proizvod. Naravno, bez razrađenih distributivnih kanala, nema ni dobre prodaje – nastavlja svoju zanimljivu priču Stiven.

- Ako ste deo tima kompanije DSC, koja posluje širom sveta, mora postojati osnovni motiv koji vas sve povezuje. To važi za sve naše distributere i integratore. U Srbiji radimo sa Alarm centrom, koji je ostvario dosta dobre rezultate, a očekujemo da će narednih godina biti još bolji. Mi razumemo situaciju i sredinu u kojoj ova firma radi i prilagođavamo se uslovima koji u njoj vladaju. Siguran sam da PSS magazin može da doprinese boljoj edukaciji i informisanosti menadžera i preporučujemo našim distributerima agresivno reklamiranje i objavljivanje aktuelnih uspešnih priča iz prakse. Tokom dugog niza godina gradili smo prave vrednosti, koje se zasnivaju na stručnom timu, dobroj prodaji i snažnom marketinškom pristupu. Kako bismo inače postigli ovako veliki uspeh na velikim svetskim tržištima u Americi i Kanadi?! Naš veliki konkurent je kompanija Paradox, koja se u poslednje vreme više fokusirala na evropsko tržište, jer je izgubila dosadašnju poziciju u Americi. Možda je razlog to što je proizvodnju premestila u Kinu, što je izazvalo veliko nepoverenje klijenata kada je reč o kvalitetu proizvoda. Takođe smatram da to nije mali udarac za bezbednosnu industriju, jer se tako narušavaju standardi i produbljuje nepoverenje između klijenata i proizvođača. Mi se trudimo da učvrstimo distributersku mrežu u Evropi i potvrdimo našu poziciju globalnog brenda. Smatram da smo i dalje superiorni proizvođači i ne čudi me pojava što su naši proizvodi zastupljeni širom sveta u poslovnim objektima i privatnim kućama. Moram da napomenem da imamo veliku odgovornost prema krajnjim korisnicima i okolini. Ne razmišljamo kratkorčno samo za danas, nego projektujemo budućnost. I za kraj, ukoliko dobijete mogućnost da radite sa kompanijom DSC, smatrajte da bez sumnje imate dobar profesionalni put – završava svoju priču Stiven Foti, regionalni distributer DSC za jugoistočnu Evropu

Bilo da ste na utakmici, večeri ili provodite vreme s prijateljima sumnjam da se može izbeći razgovor o globalnoj finansijskoj krizi u ovo nesigurno i pomalo pesimistično vreme, kada prognoze variraju iz dana u dan. Malo ko je potpuno uveren u blistavu budućnost. Pravi je trenutak, dakle, razmotriti stanje i suočiti se sa budućim izazovima – ne samo da bismo uspeli da preživimo u aktuelnoj situaciji ekonomskih teškoća, već i da bismo bili spremni za „poletanje“ kada tržište bude ponovo živnulo. Stručnjaci savetuju detaljnu analizu tržište, koje se više ne kreće u jednom pravcu. Nema sumnje da postoji veliki broj igrača na bezbednosnom tržištu koji se uprkos sunovratu ekonomije i dalje ne predaju i imaju progresivne ideje o liberalizaciji tržišta, konkurenciji, prodaji. U vremenu zatišja ekonomije uvek je zanimljivo ulagati u nešto što će doneti bolje rezultate i stvoriti finansijsku korist.

Utvrđena strategija

Svedoci smo da je 2009. obeležena padom akcija, kreditnom oskudicom i razbuktavanjem konflikata u raznim krajevima sveta. Mnogi su pritegli kaiš, dok su se drugi brzo pregrupisali. Tržišta koja su tokom poslednjih pet ili deset godina beležila visoke stope rasta, iznenada su se pokazala kao ekonomski vrlo krhka. Na tržištima deonica i proizvoda i dalje je prisutna velika fluktuacija, ali i trend nestašice novca. Sve u svemu, kompanije posluju u sve nesigurnijim uslovima i sasvim je normalno što su oprezne. Treba imati u vidu da su posledice finansijskog previranja različite u zavisnosti od uticaja i reakcije vlasti u pojedinim državama. Srbija je društvo sistemskog deficita, kako tvrde neki stručnjaci. Svakih deset godina ulazimo u iste probleme koje rešavamo na različite načine i tako otklanjamo samo posledice, a ne uzroke. Dakle, došlo je vreme da umesto saniranja posledica pređemo na otklanjanje uzroka. Atraktivne mogućnosti za investranje se još uvek mogu naći,dok će kriza verovatno otvoriti nove perspektive za spajanje preduzeća, ulazak novih igrača na tržište i operativna partnerstva.Međutim, za najhrabrije uvek postoji šansa. Svi investitori i kompanije koji se upuste u detaljni monitoring i upravljanje rizikom treba da iskoriste dobre poslovne prilike. Ukoliko se osvrnemo na geopolitičke tektonske poremećaje tokom 2009. godine, koji obuhvataju i dešavanja u Rusiji, promenu vojnog stava SAD prema Iraku, kao i nastavak pregovora o globalnim klimatskim problemima, očigledno je da finansijska kriza ima različit uticaj na zemlje u svetu. Za vreme posete Srbiji poslednji premijer SFRJ Ante Marković je istakao da u sadašnjoj vladi „nema pravih znalaca“, što još dublje produbljuje krizu i produžava njeno delovanje. Prema njegovim rečima mi smo u krizi najnovijeg kapitalizma, a ne starog socijalizma. Čak i oni koji ne uvažavaju u potpunosti njegovu tezu, sve više veruju da vlasti ne žele ništa drugo nego da ulepšavaju stvarnost. Tako zaboravljaju da i bezbednost igra važnu ulogu u stvaranju snažne ekonomije svake države u regionu. Stoga, odgovorno ponašanje vlasti i korektna regionalna saradnja, bez sumnje, mogu osigurati kvalitetan budući razvoj i uticati na stabilnost većine država u regionu.

Filigransko podešavanje

Možda je zabluda je da je kriza najviše ugrozila SAD i Veliku Britaniju. Pre bi se moglo reći da su najugroženije one zemlje koje nemaju na raspolaganju adekvatne zaštitne mere. Zato je korisno da države koja nameravaju da očuvaju postojeće ili pokrenu nove međunarodne investicije više nego ikad i preduzmu detaljne procene rizika. Treba podsetiti da su mnoge zemlje sada u boljoj situaciji nego za vreme pređašnjih kriza. Zemlje Istočne Azije sa iskustvom isrcpljujućih posledica regionalne krize iz 1997. i 1998. nagomilale su zalihe od oko 4 triliona dolara rezervi u stranoj valuti, najvećim delom u poslednjih pet godina. Sredinom 80. godina većina bliskoistočnih zemalja koje se bave izvozom nafte takođe pamte šokantne cene i vrlo oprezno upravljaju suficitom u budžetu nastalim od visokih cena nafte trudeći se da ne naprave kobne greške. Najzad, zemlje Latinske Amerike skupo su platile iskustva iz bankarskih kriza iz 90. i prvih godina posle 2000, te su se angažovale da učvrste ekonomsku stabilnost i po svaku cenu zabrane mešanje političara. Zato ubrzan razvoj i jačanje institucija u mnogim državama mogu ublažiti uticaj politike i vladajućih struktura na ekonomiju zemlje. Tržišta, osim toga, počinju „da uče“ da mnogo brže reaguju na političke opasnosti. Nakon okončane vojne invazije na Gruziju, na primer, globalni investitori povukli su više od 25 milijardi dolara iz Rusije, zbog povećanih političkih rizika i moguće odmazde Amerike ili Evropske unije. Rusija, međutim, ostaje otvorena za poslovanje: finansijska kriza je zapravo eliminisala neke prepreke za investiranje, pošto je država naučila koje su posledice loše procene, pa stalno podstiče priliv stranog kapitala, nudi bolje uslove za ugovaranje i tako trasira put za buduće međunarodne transakcije. Ako su politički rizici delovali trivijalno u godinama sa visokim rastom cena deonica, kada je izgledalo da tržišta prkose gravitaciji, gruzijska kriza je nagovestila da će definitivno biti rizika ukoliko padnu cene akcija. Isto tako, kriza je ukazala na potrebu da rizike treba procenjivati pomoću fino podešenih mehanizama, kako se ne bi propuštali dobri poslovi. Jer, često se zbog grube procene stvaraju zablude da je neka oblast rizična za ulaganje.

Ne verujte nikom

Uslovi poslovanja su sve teži, kapital se stalno smanjuje, pa je važno stvoriti atmosferu u kojoj će se svaka investicija isplatiti. Zato je od presudne važnosti da obavite temeljnu analizu (poznatu kao due diligence) budućih partnera, snabdevača i klijenata.

Razmaknite zavese

Obratite pažnju na osnovne faktore koji generišu političke i operativne rizike, jer su podjednako važni za razumevanje, kao i ono što se dašava naizgled na površini problema. Odličan primer za to je pojava pirata u vodama oko Somalije. Dok su u središtu pažnje bezbednosne pretnje s mora, ono što realno stvara uslove za piratstvo su ekonomski i politički kolaps, koji se dešavaju na kopnu. Bez rešavanja osnovnih problema, stanovnici Somalije ne mogu da očekuju da se situacija sama po sebi popravi. Procena da je finansijska kriza početak ere u kojoj će eskalirati nacionalizam i protekcionizmi jeste preuveličana. Globalna ekonomija je uvek bila prožeta nacionalnim interesima. Uostalom, neki od uspeha globalizacije, posledica su razumnog ponašanja pojedinih država da podstaknu investicije, donesu kvalitetnije zakone i propise i ohrabre strane kompanije na ulaganja. Stručnjaci pretpostavljaju da će se ovaj trend, bez sumnje,nastaviti, pa čak i ubrzati, nakon okončanja kreditne krize. I mada je malo verovatno da će ratoborni režimi doživeti reformu preko noći, ili da će populističke države širom otvorenih ruku dočekati strane investicije, finansijska kriza je, ako ništa drugo, pokazala da globalna ekonomija i dalje zavisi od kompromisa između unutrašnjih politika zemalja i međunarodnog kapitala.