Zbog arhitektonskih i istorijskih vrednosti, dom učenika srednjih škola „Petar Drapšin“ u Ulici kralja Petra u Beogradu, proglašen je spomenikom kulture i zaštićen kao kulturno dobro. Sagrađen davne 1926. imao je tokom godina različite namene. Od 1988. nalazi se u okviru Doma učenika srednjih škola kada je završena rekonstrukcija zgrade, čija korisna površina iznosi 1.600 m2. Ovakvih vaspitno-obrazovnih ustanova ima ukupno 60 u Srbiji, od kojih je 9 samo u Beogradu. Usluge u okviru osnovne delatnosti ustanova koristi preko hiljadu učenika. U domu "Petar Drapšin“ učenicima je obezbeđen smeštaj, ishrana, uslovi za učenje i završavanje školskih obaveza, ali i sportsko-rekreativni i kulturno-obrazovni program. Roditeljska briga je poverena vaspitačima pred kojima je ozbiljan zadatak da učenicima obezbede zdrav život, pravilnu i raznovrsnu ishranu i bogate sadržaje. U okviru Doma odvija se proces socijalnog vaspitanja, usvajaju se kulturne vrednosti jednog društva, čijim se ugrožavanjem i dezintegracijom narušava i mogućnost napretka i prosperiteta čitavog društva. Za uspešno ostvarivanje ovog ozbiljnog zadatka moraju biti ispunjeni određeni uslovi, a jedan od osnovnih je bezbednost učenika i zaposlenih, kao i zaštita svih vrednosti u školi i van nje. Osnovno pitanje koje se postavlja jeste: kolika je odgovornost škole za sopstvene slabosti, a kolika društva, zatim kolika je obaveza škole, a kolika drugih institucija i nadležnih ministarstava u rešavanju problema bezbednosti. Razgovor s Milojem Kneževićem, upravnikom Doma učenika srednjih škola „Petar Drapšin“ iz Beograda potvrđuje da se nešto pomerilo s mrtve tačke.

PSS: Bezbednost u školama sve više postaje prioritet. Kako vi ocenjujete trenutnu situaciju u vašoj ustanovi?

Ovde je smešteno ukupno 196 učenika. Svi oni ovde spavaju, jedu, uče i druže se. Kao što vidite, ovo je veliki broj dece, da bi se

olako shvatio bezbednosni aspekt. Imamo 5 radnih jedinica u gradu i jednu na Kopaoniku, gde se organizuje rekreativna nastava, zimovanja i letovanja u okviru „zelenih smena“. Učenici pohađaju 30 srednjih škola i gimnazija...........

PSS: Koliko učenici znaju o bezbednosnim tehnologijama i da li ste ih o tome edukovali?

Moram reći da sam iznenađen koliko oni o tome znaju. Ima dosta učenika koji pohađaju školu „Nikola Tesla“ i dobro su upućeni u nove tehnologije. Onima koji ne znaju mnogo o tome, objasnili smo o čemu je reč i dodatno napomenuli da će se uništavanjem IP video-nadzora narušiti i postojeća Internet veza, koja je u okviru iste instalacije. To im nikako ne odgovara, pa su dodatno oprezni. Inače, mnogi roditelji i učenici su insistirali na uvođenju video-nadzora, što nam je olakšalo posao. Naravno, veliki brat ovde

ne postoji, poštuje se diskrecija, jer nema video-nadzora u sobama i toaletima.

PSS: Danas je teško realizovati bezbednosni koncept, bez finansijske pomoći državnih institucija. Da li imate podršku nadležnog ministarstva i lokalne samouprave?

Svaka ustanova uspostavlja određene odnose sa užom lokalnom sredinom. U mreži odnosa koji se grade na svim nivoima lokalna zajednica treba da stvori određene uslove za potpunije ostvarivanje vaspitnoobrazovnih i drugih zadataka škole. Svaka institucija, prema svojim nadležnostima treba da učestvuje i podrže realizaciju programa vezanih za bezbednost. Mi imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom prosvete i sporta, kao i s gradskom upravom, koji su nam odobrili određena materijalna sredstva i tako olakšali da objekat opremimo i stvorimo bezbednije uslove za decu i zaposlene. Naravno, para nikada dosta, ali nismo nezadovoljni.

PSS: U Srbiji već neko vreme postoji saradnja između policije, privatnog obezbeđenja i škola. Da li je to dovoljno ili smatrate daje potrebno uvođenje dodatnih mera obezbeđenja?

Ono u čemu sigurno ne zaostajemo za drugim zemljama jeste briga o bezbednosti u školama kao ozbiljnom društvenom problemu. Ne treba zaboraviti da smo mi objekat u centru grada, koji je smešten između stambenih zgrada. Život mladih je ovde vrlo buran i dinamičan, a naša pravila se moraju poštovati. Učenici moraju biti u objektu je najkasnije do 21:30 h, osim učenika koji imaju

posebnu dozvolu. Nekada je bilo "ilegalaca“ u sobama i mnogo više krađa, što je uticalo na međusobno nepoverenje, pa su učenici i roditelji zahtevali da se uvede video-nadzor u objekat. Od kada je uveden, situacija je mnogo drugačija, učenici i vaspitači su spokojniji, a roditelji zadovoljniji.

PSS: IP nadzor je uveliko zakoračio u praktičnu primenu. Recite nam u nekoliko rečenica kako je koncipirano rešenje videonadzora

u domu „Petar Drapšin“?

Ocenili smo da je IP rešenje najefikasnije i da nam omogućava potpunu fleksibilnost i jednostavno rukovanje. Birali smo referentna

preduzeća za nabavku opreme. Izbor je pao na beogradsku firmu IP Way, sistem-integratora video-kamera švedskog proizvođača Axis i Netavis softvera. Nakon izbora opreme, izrađen je projekat i najzad instalirana....................