|
(PSS 36 - februar 2010.)
Da ne bude kasno
Na predlog Udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje i Privredne komore Srbije pokrenuta je inicijativa za istraživanje u oblasti privatnog obezbeđenja u Srbiji. Osnovni cilj ovog istraživanja je precizno sagledavanje kvantitativnog i kvalitativnog stanja delatnosti privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji i komparativna analiza načina poslovanja privatnih firmi u ovom sektoru u odnosu na rešenja i praksu zemalja članica Evropske unije. Činjenica je da bi ovakvo istraživanje pomoglo nadležnim državnim organima da preciznije sagledaju stvarno stanje i objektivni potencijal ove delatnosti, a istovremeno postojeći resursi bi se implementirali u sistem nacionalne bezbednosti, kako u mirnodopskim, tako i u vanrednim okolnostima. Istraživanje bi pomoglo poslovnim sistemima, u privatnom i javnom sektoru, da uspešnije organizuju sopstvene službe obezbeđenja i poboljšaju kvalitet njihovih usluga, što bi direktno uticalo na efikasnije upravljanje poslovnim procesima i stvorilo povoljniju klimu i bezbednije opšte poslovanje. Treba istaći i značaj istrživanja, kada je reč o izradi jedinstvene baze podataka o broju zaposlenih u privatnoj bezbednosti, kao i količini oružja koja se koristi za potrebe obavljanja posla privatnog obezbeđenja. Dobijeni podaci bi koristili prilikom izrade naučno-istraživačkih radova i prezentacija na javnim skupovima i raspravama u zemlji i regionu, što do sada nije bio slučaj. Jednaki pred zakonom Da bi sistem obezbeđenja lica, imovine i poslovanja preduzeća pravilno i uspešno funkcionisao, potrebno je izjednačiti sva preduzeća i institucije pred zakonom. Nije bitno da li se radi o privatnim ili državnim preduzećima. Poznato je da je Srbija jedina država u regionu koja pravno nije uredila ovu delatnost i poslovanje firmi za privatno obezbeđenje. U okviru domaćeg zakonodavstva, ovo je jedan od retkih sistemskih zakona koji nedostaje, iako firme za privatnu bezbednost posluju pod specifičnim uslovima. Dakle, donošenje posebnog zakona treba da reguliše rad ovih firmi u postojećim tržišnim uslovima. Ne treba zanemariti da firme za privatnu bezbednost mogu da utiču na veću ili manju bezbednost građana Srbije, što nije slučaj sa svim ostalim privrednim subjektima. Preciznije rečeno, one mogu upotrebom sredstava prinude da ugroze ljudska prava građana ili potencijalno diskriminišu one koji ne mogu sebi da priušte njihove usluge. Ovako specifična delatnost zahteva posebno zakonsko rešenje koje bi ovim firmama omogućilo da slobodno učestvuju u tržišnoj utakmici, uz obavezu poštovanja minimuma standarda, bez ugrožavanja ljudskih prava. Istovremeno zakon bi ih obavezao da plaćaju poreze i doprinose za zaposlene radnike, što do sada nije bila uobičajena praksa, pa je rupa u budžetu ostala nezekrpljena, bar kad je reč o privatnim bezbednjacima. Za donošenje kvalitetnog zakona, valjalo bi izvršiti temeljnu analizu ponuđenih domaćih modela Nacrta zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju i uporediti ih sa zakonskim rešenjima zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana........................
(PSS 36 - februar 2010.)
Jedno je sigurno – država nema jasnu viziju kada je reč o privatnom sektoru bezbednosti. O FTO zakonu koji je ostao tek nešto malo više od mrtvog slova na papiru i otežanim uslovima poslovanja u ekonomskoj krizi razgovarali smo sa iskusnim menadžerima iz privatnog sektora bezbednosti. Pitali smo ih:
1. Prošla godina je obeležena kao godina finansijske krize. Šta je najviše negativno, a šta pozitivno uticalo na poslovanje vaše firme?
2. Činjenica je da se problemi u privatnom sektoru bezbednosti sve više gomilaju i svima je jasno da ih treba brzo rešavati. Koji su prioriteti za 2010. godinu, po Vašem mišljenju?
3. Kakav je vaš stav o ulozi medija u bezbednosnoj kulturi?
1. Prošla godina je obeležena kao godina finansijske krize. Šta je najviše negativno, a šta pozitivno uticalo na poslovanje vaše firme?
2. Činjenica je da se problemi u privatnom sektoru bezbednosti sve više gomilaju i svima je jasno da ih treba brzo rešavati. Koji su prioriteti za 2010. godinu, po Vašem mišljenju?
3. Kakav je vaš stav o ulozi medija u bezbednosnoj kulturi?
...........................................................
VUKAŠIN TODOROVIĆ, vlasnik MASTER CCTV CENTRA:
-----------------------------------------------------------
NENAD OGNJANOVIĆ, direktor prodaje u firmi Digital Security:
..........................................................
DRAGIŠA JOVANOVIĆ, vlasnik Security Consalting Agency:
..........................................................
JADRANKO JANEV, vlasnik firme SALMONT
.............................................................
DARKO KORAĆ, generalni direktor firme ŠPICA:
...........................................................
MARKO ŠUKILOVIĆ, direktor u G4S Security Services
...........................................................
VLADA ČALIĆ, direktor u firmi ALARM AUTOMATIKA
.............................................................
VLADIMIR KOS, vlasnik firme IP WAY
..........................................................
|
