U potrazi za pouzdanim odgovorom na ovo pitanje, PSS je analizirao istraživanja iz oblasti bezbednosnih tehnologija. Iako se podaci razlikuju od izveštaja do izveštaja, može se uočiti određeni trend i izvesti opšti zaključak, da je bezbednosno tržište pretrpelo udar, ali sa različitim posledicama u različitim državama. Posledice variraju u zavisnosti od privrednog razvoja neke države, njenog geografskog položaja, kao i tehnologija koje se najčešće primenjuju. Kako god bilo, bezbednjake najviše interesuje kada se može očekivati oporavak. Pošto je evropsko tržište bezbednosti heterogeno, stručnjaci su vrlo rezervisani u proceni trenutnog stanja i davanja lažnih nada. U velikom broju studija koje su posvećene proizvodnji često se olako daju prognoze o realnom stanju stvari ili se zbog loše matematike dupliraju rezultati u odnosu na distributivni lanac dodatne vrednosti. Ovaj tekst je samo pokušaj da se stvori jasnija slika bezbednosnog tržišta i ukaže na mogući smer kretanja u narednim godinama.

Evropsko tržište

Evo nekih osnovnih podataka o heterogenom evropskom tržištu bezbednosti, na kome se nalazi 27 država članica EU, sa ukupno 449 miliona stanovnika. Pored toga, ovom broju treba dodati još 19 država koje nisu članice EU, sa različitim kulturama, infrastrukturama, ekonomijama, gde se govori različitim jezicima. Valuta evro je u opticaju u 16 evropskih zemalja, dok je u oko 22.000 bezbednosnih kompanija, koje trenutno postoje na tržištu, zaposleno preko milion ljudi. Neki od postojećih izveštaja obuhvataju različite grupe evropskih država, dok se u mnogim izveštajima posebno analiziraju tržišta najvećih zemalja u Zapadnoj Evropi. Retko se mogu naći svi podaci o evropskom tržištu u jednom izveštaju, pa je još teže definisati promenljive tržišne vrednosti. S jedne strane postoji razvijeno tržišta Zapadne Evrope gde su zastupljene stare tehnologije (kao što je Velika Britanija), a s druge strane su tržišta Istočne Evrope, koja nemaju staru bezbednosnu infrastrukturu i ubrzano primenjuju digitalne tehnologije.

Globalno tržište elektronske bezbednosti

Procenjuje se da je tokom 2008. godine na globalnom nivou izdvojeno 126 milijardi dolara za bezbednosnu opremu i usluge. Samo godinu dana pre toga povećano je ulaganje u bezbednosnu opremu za 7,3% i izdvojeno ukupno 66 milijardi dolara za nabavku elektronske opreme. Izdaci za bezbednosne usluge se procenjuju na ukupno 42 milijarde dolara, dok je za integraciju bezbednosnih sistema izdvojeno oko 8 milijardi dolara. Preostalih 10 milijardi izdvojeno je za konsultantske usluge.

Najjača tržišta u Evropi

Velika Britanija je najveće tržište bezbednosti u Evropi, za kojim slede Nemačka, Francuska, Italija, Španija. Prema navodima glavnih konsultanata za analizu tržišta bezbednosti, Velika Britanija se smatra najzrelijim tržištem sa duplo više instalirane bezbednosne opreme u odnosu na tržišta Francuske ili Nemačke. Na tržištu fizičke i elektronske bezbednosti u Velikoj Britaniji tokom 2008. zabeležen je skroman rast od 0,7%, zatim pad od 6,2% tokom 2009. godine, koji se predviđa i do kraja 2010. godine. Međutim, do 2013.procenjuje se rast od 12% u odnosu na 2008. Uprkos skromnom rastu u 2008. godini, Britanci se mogu pohvaliti prihodom od 8,4 milijarde evra na tržištu fizičke i elektronske bezbednosti, dok su Nemci ostvarili skromniji prihod od 7 milijardi evra. Prema izveštaju kojim je obuhvaćeno 668 kompanija, koje imaju godišnji obrt od preko milion funti, predviđa se da će narednih godina biti preuzeto ukupno 127 kompanija. Analitičari tvrde da se na evropskom bezbe-dnosnom tržištu mogu očekivati neočekivane promene i najavljuju još jednu nepredvidivu i turbulentnu godinu.

Stagnacija potražnje

Opšti zaključak, koji se može izvesti iz različitih izveštaja, jeste da se potražnja za bezbednosnom opremom u Evropi ne povećava i da u još uvek aktuelnoj krizi nema nagoveštaja da će se situacija uskoro promeniti. Istina, stanje nije isto u svim eropskim državama. Skandinavija i Beneluks su u nešto boljoj poziciji u odnosu na Veliku Britaniju, Irsku, Španiju, Mađarsku i Baltičke zemlje koje su najsnažnije pogođene recesijom. Isto tako, očekuje se da će aktuelno zatišje u ekonomskim tokovima dovesti do limitiranih ulaganja u bezbednost na mnogim vertikalnim tržištima. Ovo će dalje prouzrokovati smanjenje profitne marže za partnerske distributivne kanale, procenjuje se u izveštaju. Većina studija ukazuje na specifičnosti pojedinih zemalja i naročito naglašavaju trend......

Velike gužve i dugački redovi za prijem zahteva za biometrijske putne isprave i lične karte uticali su na to da se izdavanje novih saobraćajnih i vozačkih dozvola, kao i registarskih tablica odloži za jesen. Do tada će se, procenjuju u policiji, smanjiti interesovanje za pasoše, koje je uoči nastupajuće letnje sezone premašilo sva očekivanja. Građani Srbije će od oktobra dobiti još dva biometrijska dokumenta. Izgled obrazaca nove vozačke i saobraćajne dozvole još se dorađuju, a za nekoliko nedelja biće završen i taj posao. Zamena starih za nova dokumenta obavljaće se tokom redovnog produžavanja registracije.Vizna liberalizacija, kako se pretpostavlja, dovela je do toga da čak i oni koji ranije nisu imali pasoš sada podnose zahteve. Od 7. jula 2008, kada je počeo prijem zahteva za novu crvenu putnu ispravu, do 7. maja ove godine, izdato je 2.032.733 pasoša. O kakvom je poslu reč svedoči i podatak da je u proteklih deset godina izdato dva miliona pasoša, a mi smo tu brojku dostigli za manje od dve godine – kaže ministar srpske policije Ivica Dačić. –

Savetovanje Evropske konfederacije asocijacija zaštite od požara i bezbednosti (CFPAE), u organizaciji Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima u životnoj sredini Srbije (DITUR) održaće se 16. i 17. juna u Centru Sava. Savetovanje je koncipirano kao predstavljanje našoj javnosti dostignuća i rada Evrope u oblastima bezbednosti i zaštite od požara, a kako navodi organizator, očekuje se dolazak više od 500 stručnjaka iz oblas ti zaštite od požara i bezbednosti sa područja Balkana, kao i 30 predstavnika asocijacija zaštite od požara i bezbednosti iz cele Evrope. Savetovanju u Beogradu prisustvovaće i Clair Benoit, predsednik CFPAI kao i Hubert Ruegg, predsednik CFPAE. Prvog dana savetovanja u Sava Centru predavanja će održati predstavnici iz Evrope, dok će 17. juna govoriti eksperti iz regiona Balkana, kako iz državnih, tako i iz obrazovnih institucija i osiguravajućih kuća. Uz savetovanje biće takođe organizovana izložba dostignuća – istakao je Milovan Vidaković, predsednik društva DITUR

Zemun je još pre 200 godina imao poznatu evropsku luku u koju su dolazili brodovi iz Beča i drugih podunavskih gradova. Na žalost, danas u ovu beogradsku opštinu ne mogu da pristanu plovila duža od 30 metara. Postaje sve izvesnije da će duga tradicija gostoprimstva na reci biti obnovljena, jer su nedavno završena istraživanja i prikupljena projektnotehnička dokumentacija za izgradnju pristana za putničke brodove. Prema projektu novosadskog „Hidroinvest DTD“, pristan dugačak 80 metara zamišljen je kao vertikalni kej, koji će moći da primi putničke brodove dužine i do 120 m. Procenjena vrednost pristana je oko 80 miliona dinara, dok za izgradnju 475 m novog keja treba obezbediti 185 miliona dinara. Pristan će se nalaziti uzvodno od sadašnje „Stare Kapetanije“, odnosno na polovini rastojanja između Keja i restorana „Venecija“. Pristan će biti smešten na novom keju, odnosno na budućem kejskom zidu od kamena sa donjom stazom za pešake u širini od 6 m i gornjim platoom, čija će širina biti od 10 m do 25 m. Zbog izgradnje pristana i keja neophodno je ukloniti priobalni otpad i otpad iz korita reke, koji se decenijama nanosio i taložio.Celokupna izgradnja, kao i dovoz materijala, biće izvršen „sa vode“ odnosno plovnim putem, s obzirom na to da je sama lokacija budućeg pristana u gradskom jezgru.Suvozemnim putem gotovo je nemoguć transport zbog uzanih ulica i velike frekvencije saobraćaja. Naručilac, odnosno investitor projektnotehničke dokumentacije je Gradska opština Zemun. „Hidroinvest DTD“ iz Novog Sada je već autor projekata u Apatinu, Smederevu, Novom Sadu, kao i marina za jahte u Apatinu, Bačkom Petrovcu, Beloj Crkvi, Senti, Beogradu............