iSEC će predstaviti sledeće četiri izložbenoprogramske celine: tehničku i fizičku zaštitu, korporativnu bezbednost, inteligentne zgrade, informacionu bezbednost (sBIT). Prve tri celine realizovaće se u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje pri PKS, a četvrta celina –sBIT sa Udruženjem informatičke delatnosti PKS i Društvom za informatiku Srbije.

Stručni prateći program pod nazivom iSEC – Know How

obuhvatiće sledeće teme: stanje privatnog obezbeđenja u Srbiji i regionu, partnerstvo javnog i privatnog sektora u oblasti bezbednosti, implementaciju međunarodnih pravila i standarda, dan korporativne bezbednosti, dan bezbednosti banaka, dan prevencije nasilja u školama, poslovne seminare i prezentacije kompanija „privatno obezbeđenje – uživo“.

Stručni prateći program informacione bezbednosti – sBIT

obuhvatiće sledeće teme: Zakon o tajnosti podataka, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, savremene oblike visokotehnološkog

kriminala i preporuke za prevenciju, primenu kvalifikovanog elektronskog sertifikata na portalu eUprava, kvalifikovane elektronske sertifikate, standarde u informacionoj bezbednosti, Bezbednu primenu Interneta, IT bezbednost bankarskog poslovanja...

iSEC je manifestacija koja će spojiti sve security profesionalce (proizvođače, uvoznike, distributere bezbednosne opreme i softvera, instalatere, sistemintegratore) sa korisnicima i građanima koji brinu o bezbednosti svog radnog i životnog prostora. Prema informaciji Inženjerske komore Srbije očekuje se poseta licenciranih projektanata i izvođača radova, koji su obavešteni o održavanju Sajma. Manifestaciju će takođe posetiti i profesionalci koji brinu o korporativnoj, informacionoj i IT bezbednosti u svojim kompanijama i organizacijama, državnoj upravi, javnim preduzećima i ostalim privrednim subjektima. Beogradski sajam će besplatno organizovati poslovne sastanke za izlagače i poslovne posetioce sajma i obezbediti im besplatan ulaz uz registraciju, na samom ulazu u sajamsku halu.

Kao i prethodnih, i ove godine Ifsec je održan od 10. do 13. maja u Birmingemu. Ovoga puta bila je to bleda kopija nakadašnjih sajmova, pošto se organizatori nisu potrudili da potvrde reputaciju evropskog stožera na međunarodnom tržištu bezbednosne industrije. Mora se priznati da je fenomen kineske dominacije na bezbednosnom tržištu u svetu, fascinantan sam po sebi, naročito ako se prisetite godina kada su se kineski proizvođači stidljivo pojavljivali na malim štandovima i sa velikim ambicijama. Koliko je Ifsec ove godine bio dobro promovisan i organizovan možda najbolje potvrđuje činjenica da na njemu nisu izlagali najveći svetski brendovi, poput Siemensa, Boscha i Pelca, već su svesno

ignorisali ovu nekada veliku svetsku manifestaciju. Njihova mesta, bar na Ifsecu, ove godine zauzele su kompanije iz Kine, Južne Koreje, sa Tajvana... Ova činjenica sasvim sigurno je pokazatelj nove ere i novih trendova na tržištu, na kome glavne zvezde u bezbednosnoj industriji nisu više samo zapadne kompanije. U Birmingemu su ove godine zasijali

giganti sa Istoka kao što su Hikvision i Danua Technology. Proizvođači iz pomenutih azijskih zemalja uveliko doprinose masovnosti svih velikih bezbednosnih događaja u Evropi i SAD. Čini se da ni to nije slučajnost, već kompenzacija za odsustvo mnogobrojnih srednjih kompanija, koje su nekada ispunjavale većinu međunarodnih izložbi. A možda

je to samo znak da osluškuju konkurenciju, imaju dobru intuiciju i još bolju strategiju na tržištu bezbednosne industrije

Veliki gutaju male

Uglavnom, razloga za debakl Ifseca ima napretek. Vremena su se promenila, a sa njimai stanje u bezbednosnoj industriji. Ifsec je već prošle godine izgubio svoj nekadašnji sjaj, podbacio u organizaciji, pa je ovog puta recesija poslužila kao dobar izgovor. Vidnih poboljšanja nije bilo, a loša sinergija je vladala u svim halama, osim u predvorju na kafepauzi, ispred jedva popunjene 4 od 21 hale. Izložbeni štandovi su bili vidno skromniji (naročito u američkom paviljonu), izlagači nezainteresovani, a posetioci razočarani. Tokom prvih godina organizovanja Ifseca, bezbednosnu industriju

su činila srednja i mala preduzeća, koja su u međuvremenu progutale velike kompanije. Iako je bezbednosno tržište još uvek veoma podeljeno u zavisnosti od dela sveta, regiona, kulture, ekonomskih prilika. Na njemu sve više dominiraju velike međunarodne kompanije sa jedinim motivom da zarade što više novca i uštede po svaku cenu. To je razlog zakupa malih štandova, iako ima i izuzetaka. Većina ovih kompanija se uzda u snagu sopstvenog brenda i razrađene distributerske kanale, koji nisu dovoljno motivisani od strane svojih principala. Uglavnom rade po sistemu „u se i u svoje kljuse“, što im često ne donosi neke rezultate.

Večita dilema...................