STRATEGIJA DODATNE ZARADE

U napetoj ekonomskoj situaciji u kompanijama se rigorozno kontrolišu troškovi i ukida svaki suvišni izdatak iz budzeta. O bezbednosti menadžeri, međutim, danas razmišljaju drugačije, te ovo neophodno ulaganje ne posmatraju više kao izvor troškova, već dodatne zarade. Stručnjaci se slažu u jednom – bezbednost znači mnogo više od obezbeđivanja određene lokacije i samo takav koncept opravdava ulaganje novca u zaštitu imovine, ljudi i poslovanja

Da biste opravdali buduća ulaganja u bezbednost poslovanja i zaštitu na radu, posmatrajte bezbednost kao izvor dodatne vrednosti. Samo uz takvu strategiju postavićete stvari na svoje mesto i shvatićete da izdatak za potrebe obezbeđivanja nije suludo potrošen novac, već ulaganje u poslovanje. Nažalost još uvek se u menadžerskim krugovima provlači ideja da je ulaganje u bezbednost nužno zlo. Evo zašto to nije tačno.

Bilo da se radi o fizičkom obezbeđenju ili elektronskoj opremi, često se zapostavlja uloga i međusobna saradnja internih i angažovanih bezbednosnih servisa.

Naime, nove tehnologije unapređene pod ekonomskim pritiskom nude izlaz iz ovog začaranog kruga, ne samo za dobavljače bazbednosne opreme nego i za njihove klijente. Dobri poznavaoci prilika tvrde da integracija bezbednosnih sistema, IT mreža ima važnu ulogu za menadžment objekata. Bezbednosni sistemi ne služe samo kao „štit“ oko objekata, opreme, robe i drugih dobara na jednoj lokaciji, već ostvaruju dodatnu vrednost, smanjuju rizik i redukuju troškove.

Šta to zapravo znači? Na povećanje efikasnosti utiču određeni faktori koji se mogu adekvatno izmeriti.

Vrednovanje ostvarene koristi

Svaka bezbednosna strategija fokusira se na potencijalne specifične rizike i opasnosti, između ostalih i na geografski položaj lokacije. Bezbednosni sistem izgrađen po sistemu prstenova organizovan je tako da ima više bezbednosnih slojeva. Ovo se vrlo pozitivno odražava na zaposlene koji su spokojniji, produktivniji i retko odsutni s posla.

Pozitivni efekti ogledaju se i u manjim premijama osiguranja, ukoliko je sistem zaštite od požara dobro isplaniran i pravilno specifikovan. Ako bezbednosni sistem nameravate pametno da iskoristite, važno je da integrišete samostalne elemente u jedinstveni bezbednosni sistem. Projektanti sistema su do nedavno vrlo teško uspevali da integrišu pojedine elemente, jer nisu postojali standardizovane otovorene platforme, već zatvoreni vlasnički protokoli.

Osim toga, IT menadžeri su nevoljno delili LAN, WAN i VPN mreže sa bezbednjacima, zbog preopterećenosti raspoloživih kapaciteta. Ipak, tokom poslednjih pet godina kapaciteti su značajno uvećani i usklađeni s interfejsima različitih sistema, što je dovelo do bolje iskorišćenosti ugrađenih bezbednosnih sistema.

Od spolja ka unutra

Ulaganje u bezbednosni sistem u praksi počinje sa perimetarskom zaštitom, u okviru spoljašnjeg sloja bezbednosnog koncentričnog prstena. Ovo je mesto na kome bezbednosni sistemi sa dodatim vrednostima direktno pokazuju svoje mogućnosti. Na aerodromu, na primer, bezbednosnim štitom može da bude obuhvaćeno sve, od elektronski nadzirane i fizički ojačane ograde, koja obaveštava bezbednosni tim ukoliko neko pokuša da preskoči ili proseče ogradu, do detektora na tlu koji registruju kretanje ljudi kako ispod ograde, tako i oko ograde. Integracijom ovakvih sistema sa sofosticiranim kamerama za nadzor operateri u kontrolnoj sobi zumiraju prikaz određene oblasti, izvrše proveru moguće lažnih alarma, i daju smernice kolegama u patroli koji presreću uljeze – što je očigledno važna funkcija.

Međutim, ako govorimo o bezbednosnim sistemima sa dodatnim vrednostima integracija je nešto više od funkcionalnosti osnovnog sistema. Naime, perimetarska zaštita koristi kapacitete uređaja za detekciju i slanje ranih upozorenja, kao i usmeravanje osoblja u slučaju eventualnih proboja granice poseda.

Ima primera iz prakse koji povezuju radarske, termalne i optičke kamere za video-nadzor za nadgledanje specifičnih lokacija (farmaceutski proizvodni objekti, petrohemijske fabrike sa punktovima za otpremanje i komercijalne lokacije sa perimetrima velike dužine). U ovom slučaju, na lokaciji se pomoću audio-vizuelnih alarma automatski detektuje uljez i obaveštava operater u kontrolnoj sobi. Uljezi se mogu otkriti i pratiti danju i noću, bez obzira na vremenske prilike ili uslove osvetljenja. Uz funkciju za automatsko aktiviranje snimanja na osnovu događaja, u slučaju proboja perimetra unutar predefinisane zone, ne dešavaju se lažni alarmi.

Takođe nije više potrebno da bezbednosno osoblje patrolira, pa se tako smanjuju dnevnici i stvaraju uslovi za produktivniji rad zaposlenih na drugim lokacijama. Istovremeno se povećava produktivnost operatera u kontrolnoj sobi, koji imaju više vremena za izvršavanje drugih zadataka. Procenjeno je da prilikom posmatranja slike na ekranu koncetracija značajno pada posle 20 minuta, nakon čega počinju da deluju neki drugi faktori, kao što je dosada. Kada se ovi problemi reše i prevaziđu, zaposleni će imati utisak da su uključeniji u rad, kao i da se njihov rad više vrednuje.

IT interfejsi

Ukoliko se signal bezbednosnog sistema, zasnovan na TCP/IP (Internet protokol) tehnologiji bežičnim linkovima poveže sa LAN/WAN mrežama, sistem zaštite može privremeno da zadovolji potrebe i smanji potencijalne rizike. Na ovaj način se posao ne usporava postavljanjem skupih optičkih kablova. Ovo iskorišćavanje dodate vrednosti“ IT mreža uočava se i kod nedavno lansiranog IRIS Secure Apps sistema firme Chiron Security Communications, koji nudi nove prednosti monitoring centrima.

Ovaj sistem osim što ostvaruje dodatnu dobit, korisnicima pruža ranije nedostupne informacije kao i bolju kontrolu nad mrežom. Iz firme Chiron poručuju da su uštede, veća efikasnost i bezbednost, kao i veća fleksibilnost jednostaznog i dvostaznog prenosa alarma samo neke od prednosti za instalatere bezbednosnih sistema i krajnje korisnike. Sistem se odlikuje individualnim, samostalnim aplikacijama kojima se kontrolišu funkcije autorizacije, analize sistema i izveštavanja.

Monitoring centri imaju mogućnost trenutnog pristupa podacima, kao i podacima iz ranijih perioda, kojima ranije nisu mogli da pristupaju, tako da sada brzo i lako razrešavaju potencijalno alarmantne situacije.

Bezbedan pristup sistemu se ostvaruje preko računara i mobilnog telefona. Jedna od firmi koje nude ovu aplikaciju je nemački monitoring centar Protego 24, specijalizovan za povezivanje alarma u maloprodajnim objektima.

Integracijom bezbednosnih i IT sistema je omogućeno da se informacije, podaci i slike sakupljeni u ovim sistemima iskoriste za niz funkcija izvan sektora bezbednosti. Vlasnici i menadžeri maloprodajnih objekata mogu da komuniciraju sa udaljenim lokacijama kada proveravaju aktivnost prodaje i da ne gube vreme da odlaze do prodavnica. Menadžeri prate događaje preko računara i analiziraju da li se povećao broj ljudi koji ulaze u prodavnicu, i iskoriste CCTV snimke kao menadžersko sredstvo za unapređenje poslovanja.

Kamere za nadzor imaju niz funkcionalnosti dodate vrednosti, kao kada se, na primer, koriste u spoju sa tehnologijom video-analitike za markiranje scena i incidenata za analizu u realnom vremenu i nakon incidenta. Algoritimi za analizu slika sa kamere su prilagođeni određenoj lokaciji i mogu se upotrebiti i za neke druge, a ne samo bezbednosne potrebe. Tako su menadžeri bezbednosti u engleskoj fabrici za preradu krompira na digitalnim slikama uočili propuste u oblasti zaštite na radu, koje su mogle da imaju ozbiljne posledice po zaposlene i da budu uzrok velike materijalne štete.

„Zeleno“ svetlo

U aktuelnoj ekonomskoj klimi značajno je poraslo interesovanje za „zelena“ rešenja u oblastima kao što je osvetljenje, koje je vrlo važan uslov za rad CCTV kamera. Kvalitet snimka zavisi upravo od osvetljenja u određenoj prostoriji koja se nadzire. Specijalizovani proizvođač za osvetljenje Raytec, ističe da osvetljenje na bazi LED dioda predstavlja zeleno rešenje osvetljenja budući da mu je, za istu snagu, potrebno manje električne energije od klasičnih sistema za osvetljenje na bazi sijalica sa vlaknom. U poređenju sa snagom od 200–500 W koja je obično potrebna za sijalice sa užarenim vlaknom, a koje rasipaju preko 90 odsto ulazne energije u vidu toplote, i koje treba menjati do tri puta godišnje, za LED svetiljke je potrebno manje od 100 W za uređaje sa najvećom snagom uz radni vek do čak 10 godina.

Pored navedenih ušteda, „zeleno“ svetlo smanjuje emisiju ugljen‑dioksida i povećava korporativnu društvenu odgovornost. Majk Susman iz firme TDSi, proizvođača sistema za kontrolu pristupa, navodi koji se tipovi veza mogu uspostaviti između uređaja za kontrolu pristupa i sistema za menadžment objekta. Izlazi iz uređaja za kontrolu pristupa mogu se povezati sa ulazima sistema osvetljenja da bi se, u zavisnosti od toga da li na lokaciji ima ili nema ljudi, automatski uključivalo, odnosno isključivalo svetlo.

U skladištu saudijske kompanije Almarai, koja je najveći svetski proizvođač mlečnih proizvoda, instaliran je integrisani sistem sa kontrolom pristupa, CCTV nadzorom, prozivpožarnim, protivprovalnim i sistemima za upravljanje objektom na površini od 3.700 m². Ovom integracijom je pre svega smanjena emisija ugljen-dioksida i ostvarena ušteda u potrošnji energije, što je rezultat efikasnog sistema za uključivanje osvetljenja i klimatizacije u zgradi samo onda kada su zaposleni fizički prisutni. Kompanija TDSi učestvovala je u opremanju šangajskog metroa, što je jedan od najvećih projekata kontrole pristupa u Kini. Sistem EXgarde Enterprise ovog proizvođača dodaje vrednost kroz integraciju sa komandnim i kontrolnim softverom, da bi se obavljala jednostavnija administracija i lakše upravljalo kriznim situacijama uspostavljanja reda nakon eventualnih incidenata ili terorističkih napada, što se ostvaruje stalnim umožavanjem podataka iz baze na preko 30 lokacija za pravljenje rezervnih kopija. Na taj način se, ukoliko dođe do prekida komunikacije između centra i bilo koje od stanica, izmene i događaji smeštaju lokalno sve dok se ponovo ne uspostavi veza sa glavnim serverom, odnosno dok se baza podataka ponovo ne sinhronizuje.

Džon Dejvis kaže da su novi globalni standard u oblasti IP videa, ONVIF foruma i napori Asocijacije za međuoperabilnost uređaja za fizičku bezbednost doprineli integraciji različitih sistema na bazi otvorenog kôda (open source). U poslednjih 18 meseci zablistala je još jedna tehnološka inovacija, HDcctv, najavljena kao ‘uključi i koristi’ digitalna nadogradnja za analogne CCTV kamere visoke definicije. Zagovornici ove tehnologije tvrde da je reč o ekonomičnom obliku ove vrste tehnologije, koja daje digitalne slike koristeći staru infrastrukturu koaksijalnih kablova.

Neke globalne neprofitne organizacije se bavi razvojem standarda i specifikacija u cilju promocije i bržeg usvajanja HDcctv koncepta u praksi. Ova tehnologija potiče od HD televizora, koji su popularni ne samo zbog kvaliteta, već i zbog jednostavnog rukovanja.

Sistemi za upravljanje posetiocima (VMS) su takođe jednostavni za upotrebu, a koriste se za verifikaciju i kontrolu kretanja dobavljača, snabdevača, privremeno zaposlenih, vozača, i drugih posetilaca lokacije. Stalno zaposleni mogu sa svog radnog mesta da zakazuju i otkazuju sastanke, rezervišu sobe ze sastanke, zajedno sa potrebnom audio‑vizuelnom pomoćnom opremom preko sofisticirane elektronike VMS sistema.

VMS sistemi i softver za praćenje vremena i prisutnosti mogu da dodaju novu vrednost i da integrišu podatke o vremenu koje na lokaciji provedu angažovani radnici i privremeno zaposleni, i istovremeno obračunaju isplate i fakture. Dobit koja se na ovaj način direktno ostvaruje je ušteda radne snage.

Možemo zaključiti da bezbednosni hardver i tehnologija koja nudi dodatnu vrednost pruža dobru zaštitu i jasne koristi u pogledu efikasnosti i povraćaja ulaganja, pravilnu primenu zaštitnih sistema od strane zaposlenih, kao i druge pozitivne novine kao što je smanjenje rizika od prekida obavljanja posla i ukupno smanjenje troškova. 

Dodajte novi komentar